Ivo Lola Ribar
Један од значајних људи рођених у Неготину био је професор Ђорђе Станојевић, велики научник који је био пионир електрификације у Србији и који је иницирао изградњу првих термо и хидроелектрана у Краљевини Србији , крајем 19 века. Посетите ову спомен собу и сазнајте многе интересантне детаље огромне научне заоставштине које је оставио свом народу на пољу електрификације, астрофизике, механизације и фотографије.
Добродошли у спомен собу чувеног Неготинца Ђорђа Станојевића, великог научника светског гласа чији споменик краси и главни трг у Неготину Спомен соба Ђорђа Станојевића отворена је 7. априла 1992. године. У њој се чувају многобројне фотографије и документа, која сликовито представљају Ђорђа Станојевића – човека који је осветлио Србију, увођењем...
Ђорђе Станојевић (Неготин, 7. април 1858 — Париз, 24. децембар 1921) Рођен је 7. априла у Неготину, од мајке Јуле и оца Милоша, угледног градског трговца, у истој улици у којој се налази и родна кућа Стевана Стојановића Мокрањца. Завршио је основну школу и нижу гимназију у Неготину (1874), а...
Прво улично осветљење на овим просторима уведено је у Београду 1830. за време кнеза Милоша. За осветљење се пре увођење електрике користило неколико стотина уличних фењера. Кад би пао мрак, фењерџије би кренуле у варош носећи у руци канту гаса и о рамену кратке мердевине Када се Станојевић вратио са...
Ђорђе Станојевић је у то време био једна од ретких личности, која је разумела и изучавала Теслин рад. Организовао је посету Николе Тесле, који је у Београду боравио од 1. до 3. јуна 1892. а затим га пратио назад до Будимпеште Његову посету Београду искористио је да српску јавност упозна,...
На електрификацију Србије у великој мери је утицало пријатељство са Николом Теслом, коме је Станојевић изнео план електрификације. Посебан утицај су имали Теслини проналасци и могућност њиховог коришћења на воденим токовима. Станојевић је 1901. извршио прве прорачуне расположиве снаге вода у земљи Учествовао је у пројектовању и градњи хидроелектране под...
Године 1887. постао је редовни професор физике и механике на Војној академији, а 1893. је постао редовни професор експерименталне физике на Великој школи у Београду Средином првог десетлећа двадесетог века је постао редовни професор Универзитета у Београду, а 1909. године и декан Филозофског факултета у Београду Школске 1913/1914. године постављен...