- Ђорђе Станојевић (Неготин, 7. април 1858 — Париз, 24. децембар 1921)
- Рођен је 7. априла у Неготину, од мајке Јуле и оца Милоша, угледног градског трговца, у истој улици у којој се налази и родна кућа Стевана Стојановића Мокрањца. Завршио је основну школу и нижу гимназију у Неготину (1874), а затим је као шеснаестогодишњак дошао у Београд и похађао Прву београдску гимназију код чувеног професора Косте Вујића, у згради Капетан Мишиног здања
- Након гимназије, наставио је студије на природно-математичком одсеку Филозофског факултета у Београду. Током студија се определио за астрофизику, а као ужу научну област изабрао је физику Сунца
- Био је и стипендиста Министарства војске Краљевине Србије које му је омогућило додатно усавршавање у иностранству. Најпре на Универзитету у Берлину, а затим у Постдаму и Хамбургу. Током 1886. боравио је у астрономским опсерваторијама у Гриничу, Кембриџу (Енглеска) и Пулкову (Русија)
- Бавио се испитивањем сунчеве короне, у астрономској опсерваторији у Медону (франц. Меудон) код чувеног професора Жил Жансена (франц. Пиерре -Јулес Цéсар Јанссе). Он је Станојевића предложио српској влади за пут на посматрање потпуног помрачења Сунца, па је за потребе Француске академије наука послат у августу 1887. године да врши праћење тоталног помрачења сунца у Петровској области у Сибиру, а две године касније на позив француске владе учествовао је у научно-истраживачкој експедицији ради проучавања Сунца и термичког спектра у Сахари
- Био је човек са визијом, посвећен науци и упркос сиромашној Србији у којој је стасавао, покушавао је да отвори врата своје земље за сва научна и технолошка достигнућа
- Једна од Станојевићевих најзначајних заслуга везана је за увођење првог електричног осветљења у Београд и тадашњу Краљевину Србију, крајем осамдесетих година 19. века. Као савременик Николе Тесла био је у добрим односима са чувеним научником и конструктор је првих електричних хидроцентрала у Србији. Захваљујући Станојевићу, само пет година након изградње прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима Србија је имала своју прву хидроценталу на реци Ђетињи код Ужица. Након овог успешног пројекта наставио је свој рад на електрификацији Србије
- Често је боравио у европским градовима где је учествовао на скуповима и изложбама из разних области науке и технике, прикупљао знања и искуства која је, одмах потом, покушавао пренети у своју земљу
- Био је редовни професор Велике школе и Београдског универзитета, као и њен ректор у два мандата
- Умро је изненада 24. децембра 1921. године у Паризу, на службеном путу, на коме је требало да набави авион за метеоролошка осматрања у Србији. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду
Galerija:
