Студирао природно-математичке науке у Београду; специјализовао астрофизику и физику Сунца.
Усавршавао се у Берлину, Постдаму и Хамбургу; боравио у опсерваторијама у Гриничу, Кембриџу и Пулкову.
Истраживао сунчеву корону и учествовао у међународним експедицијама за посматрање помрачења Сунца (Сибир 1887, Сахара).
Један од пионира електрификације Србије; заслужан за увођење првог електричног осветљења у Београд.
Конструктор првих хидроцентрала у Србији, укључујући хидроцентралу на Ђетињи код Ужица.
Професор и ректор Велике школе и Београдског универзитета.
Преминуо 1921. године у Паризу; сахрањен у Београду.