Професор физике и механике на Војној академији (1887), потом професор експерименталне физике на Великој школи и Универзитету у Београду.
Декан Филозофског факултета (1909–1913) и ректор Београдског универзитета (1913–1921).
Близак сарадник и промотер дела Николе Тесле; аутор књиге Никола Тесла и његова открића (1894).
Први је у Србији користио рендген апарат (1899) и успоставио прву радио-везу (1904).
Покретач Библиотеке за општу и примењену физику (1905), значајан популаризатор науке.
Пионир индустријског и транспортног хлађења; један од оснивача Међународног удружења хлађења (1909).
Аутор прве сачуване фотографије у боји и фотомонографије Србија у сликама (1902).
Завештао своју имовину у Неготину гимназији ради школовања талентованих и сиромашних ученика.