06. Друге велике заслуге Ђорђа Станојевића

Године 1887. постао је редовни професор физике и механике на Војној академији, а 1893. је постао редовни професор експерименталне физике на Великој школи у Београду Средином првог десетлећа двадесетог века је постао редовни професор Универзитета у Београду, а 1909. године и декан Филозофског факултета у Београду Школске 1913/1914. године постављен...

  • Године 1887. постао је редовни професор физике и механике на Војној академији, а 1893. је постао редовни професор експерименталне физике на Великој школи у Београду
  • Средином првог десетлећа двадесетог века је постао редовни професор Универзитета у Београду, а 1909. године и декан Филозофског факултета у Београду
  • Школске 1913/1914. године постављен је на место ректора Београдског универзитета, и на том месту остао све до 1919. године
  • Био је пријатељ и поштовалац дела Николе Тесле, написао је и 1894. године објавио књигу Никола Тесла и његова открића
  • Први је у Србију донео рендген апарат 1899. године и обавио снимање помоћу рендгенских зрака, у кабинету Физичког института Велике школе у Београду
  • 1904. године је инсталирао прву радиотелеграфску станицу у Београду по Теслином систему резонантно подешених двојних пријемних и предајних кола. Предајник се налазио у просторијама Физичког кабинета у Капетан Мишином здању, а пријемник на згради Класне лутрије у Васиној улици. Тако је била остварена прва радио веза у Србији
  • Као један од првих писаца уџбеника из физике и за популарисање науке на српском језику, покренуо је 1905. године Библиотеку за општу и примењену физику, прву такве врсте у Србији
  • Залагао се за примену индустријског и транспортног хлађења ради заштите домаћих производа, на првом месту меса, приликом транспорта у европске земље. Захваљујући њему, Србија је била један од оснивача (1909) Међународног удружења хлађења, са седиштем у Паризу
  • Био је велики заљубљеник у фотографију. Посебно се занимао за фотографију у боји и аутор је прве сачуване фотографије у боји код нас Дечак са виолином (Циганче са виолином).85) Као искусни пројектант и индустријалац, неуморно је путовао и обилазио разна места на обалама река и водотокова широм Србије. У жељи да забележи и остави траг о Србији оног доба, објавио је књигу Србија у сликама (1902), прву фотомонографију, са сликама у боји
  • Обављао је дужност декана Филозофског факултета (1909-1913) и ректора Београдског универзитета (1913-1921) и на тој функцији је остао до смрти.
  • При крају живота, целокупну непокретну имовину у свом родном граду, завештао је као легат Неготинској гимназији, како би се од прихода школовао један талентован и један сиромашан ученик

Galerija: