Dunavska 35, 21101 Novi Sad
uto – pet 9-19 h;
sub – ned 10-18 h;
Pon - zatvoreno
+381 21 525 059
Dunavska 35, 21101 Novi Sad
Muzej Vojvodine pred javnost izlazi sa kompleksno izrađenom stalnom postavkom koja, u kontinuitetu od osam hiljada godina, prezentuje razvitak ljudskog društva na današnjem tlu Vojvodine. Na prostoru od 3.000 m2 predstavljeno je 6.000 reprezentativnih eksponata iz arheologije, opšte istorije, istorije umetnosti i etnologije. Stalna postavka pruža sintetičku sliku milenijumske prošlosti ovog kraja.
Muzej Vojvodine je najkompleksniji muzej u našoj zemlji sa tradicijom dugom više od 170 godina. Deo njegovog bogatog fonda izložen je u dve zgrade koje predstavljaju arhitektonske bisere grada Raskošna zgrada u Dunavskoj 35 izgrađena je 1896. godine u stilu istoricizma, a prema projektu čuvenog budimpeštanskog arhitekte Đule Vagnera. Izgrađena...
Jedan od najlepših arheoloških predmeta pronađenih na teritoriji Vojvodine je takozvana Crvenokosa boginja koja odražava vezu između plodnosti žene, zemlje i biljnog sveta
Da li je pred Vama realistički prikaz sijamskih blizanaca iz neolita ili neki kultni predmet? Značenje neobične dvoglave figurine za nas je još uvek misterija
Otkrićem novih sirovina i novih načina izrade artefakata, ljudsko društvo stalno napreduje. Ipak, ono što se ne menja, od praistorije do danas, je poštovanje prema mrtvima.
Humke ili tumuli su grobovi nasuti većom količinom zemlje, nastajali u pogrebnim ritualima pripadnika stepskih plemena koja su došla sa istoka. Preko 2000 je evidentirano u jednom delu Vojvodine, ali su arheolozi do sada istražili samo nekoliko.
Da li možete da zamislite kako je izgledao prvi oblik neurohiruške prakse? Neurohiruške prakse bez anestezije, savremenih hiruških instrumenata i antibiotika… Da li se zapitate koliko je pacijenata preživelo ovakve zahvate?
Ovi minijaturni keramički predmeti dugo su bili zagonetka za kustose. Međutim, primetivši na njima otiske prstiju, arheolozi Muzeja su odlučili da se obrate onima koji najčešće imaju posla sa otiscima prstiju – Forenzičkoj laboratoriji Policijske uprave u Novom Sadu. A njihov zajednički rad doneo nam je nove naučne informacije u...
Muzej Vojvodine je jedini muzej na svetu koji se može pohvaliti da čuva tri primerka pozlaćenih rimskih šlemova, koji po mestu gde su prva dva otkrivena, nose naziv – šlemovi tipa Berkasovo. Atraktivnost šlemova povećava i neobična, avanturistička priča o njihovom otkriću. Arheolozi nekada istražuju decenijama da bi pronašli blago...
Siguran znak stalnih migracija na teritoriji Vojvodine kroz čitavu prošlost jeste i prebogata numizmatička zbirka koju Muzej čuva.
Pred digitalnim alatima kojima smo okruženi, veština lepog pisanja polako postaje retkost. U vitrini su rukopisne knjige iz vremena kada je ova veština takođe bila retkost i podrazumevala je pravo umetničko majstorstvo.
Godine 1526. dok je veliki deo današnje Vojvodine bio pod vlašću Osmanlija na severozapadu Vojvodine, pojavio se misteriozni čovek sa crnim belegom koji se protezao celom desnom stranom tela Svojom harizmom i čudnovatim pričama koje su ga pratile prikupio je oko sebe veliku vojsku od 15.000 ratnika, a u jednom...
Kada je pokrenuo ustanak Srba protiv osmanske vlasti, episkop vršački Teodor Nestorović nije mogao ni pretpostaviti da će slom ustanka voditi strašnoj kazni. Videvši veru sa kojom narod stupa pod barjakom Svetog Save, zapovednik turske vojske Sinan Paša naredio je da se, kao čin odmazde, spale čudotvorne mošti ovog svetitelja...
Patrijarh Arsenije III Čarnojević je predvodio veliku seobu Srba 1690. godine kada je, pod pritiskom Osmanlija, narod bio prisiljen da napusti svoja ognjišta na području današnje južne Srbije, Kosova i severne Makedonije, i krene na put dug gotovo 1000 kilometara. Bila je to najveća seoba srpskog naroda.
U vremenima bez foto aparata i kamera, kada bi se pripremale velike bitke, vojskovođe su često angažovale umetnike koje su vodili u vojne pohode kako bi beležili ratne prizore. Jan van Huhtenburg, holandski slikar i grafičar, je bio u službi jednog od najvećih vojnih zapovednika u evropskoj istoriji − princa...
Mir iznutra, mir spolja, bio je moto najelitnije vojne formacije koja je štitila granična područja Habzburške monarhije od osmanlijskih napada. Ovu formaciju činili su srpski vojnici. Zvali su se šajkaši.
Dok posmatrate jedinu sačuvanu kočiju iz 18 veka na teritoriji Srbije da li se zapitate koliko je bilo udobno putovati u njoj i koliko je trajao put iz Novog Sada do, na primer, Budimpešte ili ako je bilo neophodno čak do Beča?!
Mnogo je različitih prikaza jednog grada, ali samo je jedan najstariji. Pred Vama je najstarija poznata likovna predstava Novog Sada, sa njegovih sedam gradskih crkava, zgradom episkopske rezidencije, Petrovaradinskom tvrđavom i delom mostobrana.
Ukoliko bi se vratili kroz vreme i našli u devetnaestovekovnom Novom Sadu sa dnevnim novinama u rukama mogli bi pročitati da gvozdeni konj, kako su velosiped neki nazivali, stiče sve veći broj poklonika iako juri zabrinjavajućom brzinom i time plaši šetače i prolaznike.
Balovi su u 19. veku bili najpopularniji vid druženja među građanstvom. Na njima su kavaljeri svoju naklonost prema damama pokazivali upisujući svoje ime za ples u plesni red – dekorativnu knjižicu, svojevrsni plesni redosled.
Da li vam je potreban svečani šešir, lutka ili možda servis za ručavanje? Svratite u Staru gradsku ulicu…
Trem je natkriveni deo kuće, koji se najčešće javlja sa duže, dvorišne strane kuće. On je pored svojih esteskih vrednosti izraženih u dekorativnoj obradi drveta, imao i važnu komunikacijsku ulogu u svakodnevnom životu porodice na selu.
Čobanska umetnost, za koju je zaslužna i priroda profesije koja podrazumeva dosta slobodnog vremena, najviše je zastupljena u ukrašenoj čobanskoj opremi, kao što su čobanski štapovi, bičevi, čuturice, tikvice za rakiju, frule, kožne kanije, rogovi i drugi sitni predmeti.
https://www.facebook.com/magicmoments.weddingstudio
Elementi pokućstva, kao i uređenje kuće u celini, uvek su sadržali više značenja i vrednosti od svoje upotrebne funkcije. Na taj način, predmet poput drvenog sanduka, koji je služio prvenstveno za odlaganje i čuvanje stvari, bio je simbol položaja žene u porodici i njenog identiteta.
Ukrašavanje i pokrivanje kose bili su jedan od najznačajnijih pokazatelja statusa žene u tradicionalnom društvu.
Danas mnogi ne znaju šta ćurčija pravi, a nekada je bilo nezamislivo dočekati zimu bez proizvoda ovih majstora. Njihov zanat je poznat i kao kožuharski ili krznarski. Možda sada možete pretpostaviti šta ćurčija pravi?
Sva autorska prava na ovom delu zadržava © Muzej Vojvodine. Posebno izdvojem materijal sa CC licencom.
